Pod ociglednim uticajem noar žanra, i u nameri da izvrši njegovo oživljavanje, Nolan krece u svoj prvi rediteljski poduhvat koji ostavlja odlican utisak na kriticare. „Pracenje“ je krimi-prica ispricana na krajnje neobican nacin. Film je uracen u crno-beloj tehnici, atmosfera potpuno odgovara noar posleratnim filmovima, dok je ono specificno u njemu nelinearna naracija koja je u to vreme bila karakterisicna za vrlo mali broj režisera (npr. Tarantinove „Petparacke price“ ili Malikova „Tanka crvena linija“). Trajanje je takoce specificno – samo 70 minuta. Razloga za ovako postavljenu realizaciju ima više, mada je ograniceni budžet (od šest hiljada dolara) bio presudan. Film je sniman godinu dana, i to samo vikendima (jer su glumci morali da rade na drugim poslovima radnim danima). Korišceni su dostupno osvetljenje, stanovi Nolanove porodice i prijatelja, kao i napuštene londonske zgrade. Ako zanemarimo sve tehnicke aspekte ovog debija, ostaje mracna i misteriozna prica o mladom piscu koji prati nepoznate ljude kako bi dobio inspiraciju za roman. U svom poduhvatu upoznaje profesionalnog provalnika sa kojim krece u voajerske obilaske praznih stanova širom Londona, i polako biva uvucen u igru iz koje je nemoguce pobeci. Lepotu ovom filmu daje nelinearno pripovedanje koje ce postati Nolanov zaštitni znak, a koje gledaoca drži u neizvesnosti do samog kraja. „Pracenje“ je dobilo cetiri nagrade, ukljucujuci i nagradu za najbolju režiju na Mecunarodnom filmskom festivalu u Njuportu.